Abstract
Autorka razmatra načine na koje je autonomija volje ugovornih strana ograničena u pogledu ugovaranja egzoneracionih klauzula. Uvodni deo rada objašnjava pojam egzoneracionih klauzula, a zatim se izlažu njihove prednosti za pravni promet, ali i rizici koje one sa sobom nose. U centralnom delu rada prikazana su ograničenja ugovaranja egzoneracionih klauzula u francuskom, švajcarskom i engleskom pravu. Na kraju, autorka analizira razlike između načina na koje predstavljeni uporednopravni sistemi postavljaju granice u pogledu ugovaranja egzoneracionih klauzula. Zaključuje da francusko i švajcarsko pravo propisuju ograničenja s obzirom na sadržinu klauzule, dok engleski sudovi razmatraju proceduralni aspekt, odnosno ponašanje ugovornih strana prilikom zaključenja ugovora.
Publisher
Institute of Comparative Law
Reference30 articles.
1. Andrews, N. 2011. Contract Law. Cambridge: Cambridge University Press.
2. Bénabent, A. 2017. Droit des obligations: 16e édition. Paris: LGDJ.
3. Bestué Salinas, C. 2010. Les clauses d'exonération de responsabilité: stratégies de traduction. Meta, 55(2), 287-308. DOI : https://doi.org/10.7202/044241ar. Dostupno na: https://www.erudit.org/en/journals/meta/2010-v55-n2-meta3880/044241ar/ (8. 2. 2023).
4. Canuel, E. 2011. Comparing Exculpatory Clauses under Anglo-American Law: Testing Total Legal Convergence. In: Cordero-Moss, G. (ed.), Boilerplate Clauses, Commercial Contracts and the Applicable Law. Cambridge: Cambridge University Press, pp. 80-103. DOI: https://doi.org/10.1017/CBO9780511667503.009
5. Davis, M. & Oughton, D. 2000. Sourcebook on Contract Law - Second edition. London: Cavendish Publishing Limited.