Abstract
Cilj ove monografije jeste da se na primeru evropskih država što argumentovanije razmotri veza između niskog fertiliteta i rodne ne/ravnopravnosti. Nedovoljno rađanje je višedimenzionalan fenomen, a njegova deterministička osnova je složena. U relevantnoj literaturi podvlače se pozitivni efekti rodne ravnopravnosti na reproduktivno ponašanje. Ta veza je složena. Otuda namera da se pozabavimo naučnom građom i statističkim podacima, na osnovu kojih ćemo doneti konstatacije o uticaju rodnih režima na nivo rađanja u evropskim državama. Demografski ugao znači fokus na razumevanje uslovljenosti niskih stopa rađanja. U ovom slučaju razmatramo rodne uloge kao relevantne faktore i rodnu ne/ravnopravnost kao relevantan okvir reproduktivnog ponašanja u savremenom društvu. Razmatranje ima i aplikativnu vrednost. Ukazuje se na pozitivne i negativne implikacije. Kritički odnos prema negativnim pojavama koje se tiču veze između rodnih uloga i fertiliteta vodi ka afirmaciji stava da je rodna ravnopravnost okvir unutar kojeg treba pronalaziti adekvatna rešenja i definisati političke odgovore, koji će rezultirati pozitivnim efektima sa stanovišta fertiliteta. U centru takvih reagovanja jesu pojedinac, porodica i kvalitet uslova života. Rodni odnos predstavlja bitan segment celovitog odgovora na nizak fertilitet.
Publisher
Institut društvenih nauka
Cited by
1 articles.
订阅此论文施引文献
订阅此论文施引文献,注册后可以免费订阅5篇论文的施引文献,订阅后可以查看论文全部施引文献