Abstract
Покушај тровања Ђурђа Бранковића током опсаде Селимвријe 1411. године повод је да се испитају знања о отровима и тровању која су постојала у средњовековној Србији. Истраживање обухвата малобројне, али разноврсне изворе чија је природа података жанровски одређена. Размотрени су извори световног и црквеног права, као и извештаји из хроника, летописа и историја о појединачним догађајима, истинитим и легендарним. Ипак, најзначајнији извор јесте трактат о отровима из Хиландарског медицинског кодекса, који представља превод Авицениног текста о отровима из његовог Канона медицине. Анализа сачуваних извора омогућава нам да у ширем друштвеном контексту изнова размотримо опис Ђурђевог тровања у Константиновом Житију деспота Стефана и да укажемо на његову слободну интерпретацију у савременој историографији.
Publisher
Institute of History (Serbia)
Subject
General Chemical Engineering
Reference100 articles.
1. Требник ХАЗУ (ЈАЗУ) IIIa52, Хрватске (некад Југославенске) академије знаности и умјетности, Загреб. [Trebnik HAZU (JAZI) IIIa52, Hrvatske (nekad Jugoslavenske) akademije znanosti i umjetnosti, Zagreb]
2. Требник Пећ №77, Манастир Пећка патријаршија. [Trebnik Peć №77, Manastir Pećka patrijaršija]
3. Објављењи извори ‒ Published Primary Sources
4. A Tenth-Century Byzantine Military Manual: The Sylloge Tacticorum, translated by Georgios Chatzelis and Jonathan Harris, Routledge, London and New York 2017.
5. Avicennae Arabum medicorum principis. Ex Gerardi Cremonensis versione, et Andreae Alpagi Bellunensis castigatione. A Joanne Costaeo, et Joanne Paulo Mongio annotationibus iampridem illustratus... Tomus secundus, Venetiis, 1595, 200.