Abstract
Empirija međunarodnih odnosa razvija se u traganju za novim gledištima sa kojih se dalje posmatraju i tumače svetski politički tokovi. Ovaj rad posvećeno tome nudi jedan analitički model – geostrateški obruč koji je rezultat izvesnog zapažanja u multipolarizovanom međudržavnom poretku. Zbog svog geografskog položaja, države konkurenti (regionalne i globalne sile) nalaze se jedna do druge, ili međusobno dovoljno blizu, tako da svojim položajem fizički formiraju obruč oko određene oblasti u svetu. Težnja svake od njih je da u toj oblasti obezbedi potpuni ili što je moguće veći strateški uticaj, što nosi u sebi rizik od potencijalno eskalirajućih tenzija. Između rivala u geostrateškom obruču može doći ili do direktnog oružanog sukoba ili šire saradnje koja, radi regionalne i svetske bezbednosti, treba da uravnoteži strateške interese. Saradnju (bezbednosnu, ekonomsku, političku, kulturološku) pokreću svest rivala o pogubnim posledicama oružane konfrontacije i indikator zajedničkog interesa – zajedničko rešavanje regionalno-globalnih problema koji pogađaju i same rivalske države. Regionalne organizacije ili drugi multilateralni formati javljaju se kao adekvatni kooperativni mehanizmi u geostrateškom obruču. Konstatacija iz priloženog zapažanja je da se geostrateški obruč za sada obrazuje oko dve oblasti u svetu, oko Centralne Azije i Arktika koji je inače i predmet istraživanja ovog rada. Prvi deo rada na temelju multipolarizacije međunarodnih odnosa objašnjava model geostrateškog obruča, njegovu strukturu (okvir, vektor strateškog interesa i centar) i unutrašnju dinamiku, dok se, primenom datog modela, u drugom delu konkretnije analizira arktičko pitanje.
Publisher
Centre for Evaluation in Education and Science (CEON/CEES)
Subject
General Economics, Econometrics and Finance
Cited by
1 articles.
订阅此论文施引文献
订阅此论文施引文献,注册后可以免费订阅5篇论文的施引文献,订阅后可以查看论文全部施引文献