Abstract
Koncept neutralnosti je u istorijskom padu, najviše zbog procesa globalizacije, ali i negativnih iskustava neutralnih država u svetskim ratovima. Tri države u Evropi su se odlučile za neutralnu politiku u posthladnoratovskom periodu, među kojima je i Srbija. Problemi sa kojima se suočava srpski narod posledica su „razbi-raspada“ bivše Jugoslavije i negativnog međunarodnog imidža koji je formiran u javnom mnjenju na Zapadu tokom devedesetih. Srbija se opredelila za dugoročnu primenu koncepta vojne neutralnosti, nakon višegodišnjeg nastojanja da formira adekvatan strategijski okvir koji bi trebalo da obezbedi optimalne mogućnosti za realizaciju nacionalnih interesa u realnom geopolitičkom i geostrateškom okruženju. Hipotetički okvir rada se zasniva na stanovištu da opredeljenje za vojnu neutralnost nudi mnoge strateške prednosti za realizaciju nacionalnih interesa, ali se u previziji strategijskih opcija njene realizacije kriju i mnoga ograničenja. Imajući u vidu specifičnosti koncepta vojne neutralnosti, u radu će se analizirati osnovne teorijske postavke neutralnosti, posebnosti primene navedenog koncepta u geopolitičkoj i geostrateškoj realnosti Srbije i usklađenosti strategijsko-doktrinarnih rešenja prema navedenom dugoročnom političkom opredeljenju. Posebna pažnja biće posvećena doktrini sveobuhvatne odbrane i odvraćanju kao defanzivnom strategijsko-doktrinarnom opredeljenju koje je imanentno neutralnosti.
Publisher
Centre for Evaluation in Education and Science (CEON/CEES)
Cited by
3 articles.
订阅此论文施引文献
订阅此论文施引文献,注册后可以免费订阅5篇论文的施引文献,订阅后可以查看论文全部施引文献