RANO NEGATIVNO ISKUSTVO KAO REGULATOR REAKTIVNOSTI NA STRES

Abstract

Najveći broj modela koji se bave efektima negativnih iskustava u detinjstvu, pretpostavlja da rana averzivna iskustva imaju ulogu moderatora koji menja način na koji će osoba reagovati na aktuelne životne stresore. Osnovni cilj ovog istraživanja je provera osnovnih postavki modela senzitizacije na stres i modela inokulacije stresa. Istraživanje je longitudinalnog tipa, sa tri ponovljena merenja, u intervalima od oko 6 meseci. Ispitano je 293 ispitanika (80% ženskog pola), prosečne starosti 20.56 godina. U 1. fazi ispitanici su izveštavali o negativnim iskustvima u porodičnom kontekstu u periodu detinjstva, u 2. fazi su popunjavali listu negativnih životnih događaja u prethodnih šest meseci, a u 3. fazi su dali podatke o aktuelnim simptomima distresa. Rezultati potvrđuju početnu pretpostavku o moderatorskoj ulozi ranih negativnih iskustava u relaciji između aktuelnih stresora i nivoa distresa, i u skladu su sa modelom saturacije stresa koji pripada grupi modela o senzitizaciji na stres. Postoji pozitivna povezanost između broja aktuelnih stresora i nivoa distresa, ali samo kod ispitanika koji su imali nizak i umeren nivo izloženosti ranim averzivnim iskustvima. Ispitanici sa visokim nivoom negativnih ranih iskustava izveštavaju o povišenom nivou distresa nezavisno od broja aktuelnih stresora. Kada se uporede ispitanici sa malim i umerenim nivoom ranog negativnog iskustva u situacijama sa malim brojem aktuelnih stresora, kao adekvatniji model se pokazuje model inokulacije stresa, jer ispitanici sa umerenim nivoom negativnih iskustava, kada se nađu u situaciji malog broja stresora, ispoljavaju najniži distres.