Abstract
Za Huserla pojam fantazije ima mnogostruko značenje. Estetička uloga fantazije je samo jedna od funkcija koju on ispituje u transcendentalnoj analizi čiste svesti. Huserl će porediti imaginaciju i fantaziju. U svojoj analizi on izbegava tradicionalni pojam uobrazilje, Einbildungskraft, i umesto toga se koristi pojmom Phantasie. Novo razumevanje medijacijske uloge slike u perceptivnim i re-prezentacijskim strukturama svesti će omogućiti ovu razliku. On nema sistemski razvijenu estetičku teoriju, ali posredstvom transcendentalno-fenomenološke pozicije razvija posebno mesto estetičke refleksije u strukturi svesti. Pokazaće se kako Huserl razlikujući fantazijsku aprehenziju od perceptivnog i reprezentacijskog predstavljanja otvara polje za estetiku kao slobodan režim. Time omogućava da se tradicionalna ideja dijalektike razvije u novom pravcu i gradi metodološki fundament za strukturalističku analizu fenomena slike i tela.
Publisher
Faculty of Philosophy, University of Novi Sad
Reference22 articles.
1. Biemel, Walter. Filozofijske analize moderne umjetnosti, prev. N. Čačinović-Puhovski, Prosveta, Zagreb, 1980.
2. Biemel, Walter. "La estética de Hegel." en: Convivium, 1962, pp. 147-162.
3. Ćipranić, Miloš. "Fantasmas mudos: una nota sobre la pintura." Escritura e Imagen 15 (2019): 345-355.
4. Erhard, Christopher. Denken über nichts – Intentionalität und nicht-existenz bei Husserl. Walter de Gryter GmbH, Berlin-Boston, 2014.
5. De Warren, Nicolas. "Towards a phenomenological analysis of virtual fictions." in: Metodo. International Studies in Phenomenology and Philosophy 2.2 (2014), pp. 91-112.