Abstract
Рад настоји да испита Лајбницов концепт виртуалне меморије, те да одреди њену улогу унутар монадолошке концепције света. Лајбницов појам меморије је свакако вишезначан, што ће се у раду увидети, кроз експликацију места у Лајбницовим текстовима, на којима је меморија различито одређена. Прецизније, видећемо да Лајбниц разликује различите функције унутар појма меморије и да их у складу са тим различито и именује, а да су ипак сви они обухваћени унутар виртуалне меморије која чини како онтолошки, тако и епистемолошки основ Лајбницовог универзума. У првом делу рада изложићемо начелне монадолошке поставке, те разлоге због којих виртуална меморија има великог удела у њима. Затим ћемо испитати места на којима Лајбниц пише о меморији, настојећи да их, поред разлика које постоје између тих одређења, објединимо унутар нашег разумевања виртуалне меморије. Да би се истакао значај новина које Лајбниц уноси у разумевање овог феномена, биће неопходно ставити такво разумевање наспрам традиције, унутар које ћемо се фокусирати на Аристотела. На крају, видећемо зашто је таква поставка меморије, коју претпостављамо, нераздвојна од свих видова увећања знања код Лајбница, односно представља нужну структуру на којој се знање темељи.
Publisher
Faculty of Philosophy, University of Novi Sad
Reference18 articles.
1. Aristotel, O Duši, Parva naturalia, prevod: Slobodan Blagojević, PAIDEIA, Beograd, 2012.
2. Aristotle, „De Memoria et Reminiscentia“, u: Aristotle on Memory and Recollection, preveo: David Bloch, Brill, Leiden – Boston 2007.
3. Delez, Žil, Nabor: Lajbnic i barok, Fedon, Beograd, 2018.
4. Dinkelar M. Bjanka, „Plato and the Language of Mysteries: Orphic/Pythagorean and Eleusinian Motifs and Register in Ten Dialogues“ u Mnemosyne: Journal of classic studies, 73 (2020) 36–62.
5. Griford, Mark, „Aristotle on Platonic Recollection and the Paradox of Knowing Universals: "Prior Analytics"“, у: Phronesis, Brill, Vol. 44, No. 1 (Feb., 1999), str. 1-29.