JEDNO, ΤΟ ΠΑΝ I BOG

Abstract

Autor u radu ispituje Ksenofanove fragmente, posebno one koji se tiču njegovog razumevanja boga, kao i njegov odnos prema promeni i mnoštvu. Elejci su, prema Aristotelu, poricali jestost svakoj vrsti promene i okružujućoj mnoštvenosti. Možda Kolofonjanin i nije nameravao da odbaci mnoštvenost sveta, ali je izvesno da nije mogao ni tačno da prikaže njegov odnos sa jednim bogom. Time se dovodi u pitanje čitava Stagiraninova četvorovrsna kauzalna shematika, jer bez egzistirajućeg mnoštva pojam uzroka (p)ostaje bez smisla. Na osnovu površne recepcije tri fragmenta (DK21B27, DK21B29 i DK21B33), i pominjanja zemlje i vode u njima, moglo bi se zaključiti da je Ksenofan, ipak, bio zastupnik učenja o tzv. materijalnom uzroku. Sva tri pasaža, u stvari, opisuju nastanak organskog života iz zemlje, koja da bi stvorila živa bića treba biti još i vlažna. Arche kosmosa nije u ovim fragmentima predmet analize budući da koncepcijski posmatrano on i nema načelo. Ovi fragmenti barda iz Kolofona, stoga, nemaju arche-ološko značenje već predstavljaju njegovo plaćanje danka vlastitom jonskom poreklu. Bez obzira, konačno, da li se Ksenofan razmatra iz „elejske” ili više iz „jonske” perspektive, zbog strukturalnih prepreka njegove doktrine, on stoji izvan mogućeg klasifikovanja koje bi ga situiralo u Aristotelovo učenje o uzrocima.