Abstract
Pojam Ja jedan je od centralnih pojmova Huserlove fenomenologije. Glavni problem Ja sastoji se u mogućnosti njegovog zahvatanja. Pristupi li se iz ugla (samo)refleksije, tada pri Ja-refleksiji imamo slučaj javljanja „dva” Ja – reflektujućeg, subjekta refleksije i reflektovanog, objekta refleksije. Pri oslobađanju od objekt-orijentacije toka doživljaja, „upijenosti” u objekte i tematizovanju Ja, suočeni smo sa paradoksom da refleksija „cepa” Ja. Teškoća postaje uspostavljanje (ponovnog) identiteta između reflektujućeg i reflektovanog Ja. Ono, distancirajući se od sebe u samoposmatranju, istovremeno i održava kontinuitet samoidentiteta sa svojim objektom. Time širi problemi transcendentalne fenomenologije, kao što su odnos transcendentalnog i konkretnog ega, te paradoks subjektivnosti, počivaju na dubljoj rascepljenosti između reflektujućeg Ja-Subjekta i reflektovanog Ja-Objekta, odnosno, na paradoksu refleksije. Problem Ja-cepanja biće sagledan u tri distinktna slučaja: aktima osadašnjivanja, refleksiji i s obzirom na nezainteresovanog posmatrača. Rad će zaključiti da uprkos akcentovanju refleksije pri zahvatanju Ja, Huserl pojmom Ja-cepanja nudi jedno potencijalno rešenje kritike modela refleksije, uspostavljenu sa Fihteom.
Publisher
Faculty of Philosophy, University of Novi Sad