RUSO, KANT I KRITIKA PROSVEĆENOSTI

Abstract

U ovom radu se osvrćemo na Rusoovo i Kantovo shvatanje prosvećenosti kroz prizmu Kantove ideje „nedruštvene društvenosti“, sa ciljem da pokažemo da Rusoova kritika prosvetiteljstva pretpostavlja drugačiju ideju hrabrosti od one koju zagovara Kant u svom spisu Šta je prosvećenost?. U prvom delu rada problematizujemo Kantovu ideju „nedruštvene društvenosti“ kao mehanizma koji vodi do prosvećenosti i intelektualne nezavisnosti, pokazujući da se koreni ove ideje nalaze u Rusoovoj filozofskoj istoriji čovečanstva. U sledećem koraku pokazujemo kako Ruso argumentuje protiv ideje progresa koju Kant locira u „nedruštvenoj društvenosti“. Konačno, na osnovu ovih prikaza pokazujemo da je Ruso kritikovao prosvetiteljstvo, društveno posredovanje i spoznaju sa stanovišta republikanske slobode, koja po njemu zahteva drugačiju formu odnosa društvenosti i nedruštvenosti, pa time i alternativno shvatanje hrabrosti od onog koje je sadržano u Kantovom apelu „Sapere aude!“.