Abstract
Sadizam je deo Mračne tetrade i opisuje osobu koja ponižava druge, uživajući u nanošenju fizičkog, psihičkog i seksualnog bola. Uzimajući u obzir štetne društvene posledice sadizma, važno je razumeti njegove ličnosne i bihejvioralne korelate. U ovom radu smo ispitivali sadizam u kontekstu sindroma životnog tempa (SŽT), koji predstavlja povezanost između ponašanja, fiziologije i reproduktivnih ishoda u različitim okruženjima. Pretpostavljeno je da je sadizam deo brzog SŽT-a opisanog kroz veći reproduktivni uspeh, nižu starost prve reprodukcije, raniji početak seksualne aktivnosti, kratkoročno sparivanje, viši indeks telesne mase (BMI) i oštro okruženje u detinjstvu. Uzorak se sastojao od 475 učesnika, a podaci su prikupljeni preko onlajn upitnika. Mrežna analiza je pokazala da sadizam ima direktne niti sa četiri čvora, a sve asocijacije su u skladu sa hipotezom brzog SŽT-a: pozitivne veze sa ljubomorom i kratkotrajnim sparivanjem, a negativne sa stabilnošću sredine tokom detinjstva i uzrastom prve reprodukcije. Sadizam nije bio direktno povezan sa reproduktivnim uspehom; ipak njegove adaptivne prednosti se ogledaju u ranijem uzrastu dobijanja prvog deteta a maladaptivni ishodi se ispoljavaju kroz strategije kratkoročnog sparivanja preko kojih je indirektno povezan sa manjim brojem potomaka. Možemo zaključiti da se sadizam može razumeti kao bihejvioralna karakteristika brzog SŽT-a koji pokazuje i adaptivne i maladaptivne potencijale što otvara prostor za dalja istraživanja mračnih karakteristika ličnosti u okviru ljudske bihejvioralne ekologije.
Publisher
Faculty of Philosophy, University of Novi Sad
Reference51 articles.
1. Arbuckle, J. L. (2013). IBM® SPSS® Amos™ 22 User's Guide. Crawfordville, FL: Amos Development Corporation.https://scholar.google.com/scholar_lookup?author=J.+L.+Arbuckle+&publication_year=2013&title=IBM%C2%AE+SPSS%C2%AE+Amos
2. Bielby, J., Mace, G. M., Bininda-Emonds, O. R., Cardillo, M., Gittleman, J. L., Jones, K. E., ... & Purvis, A. (2007). The fast-slow continuum in mammalian life history: an empirical reevaluation. The American Naturalist, 169(6), 748-757. https://doi.org/10.1086/516847
3. Borgatti, S. P. (2005). Centrality and network flow. Social Networks, 27, 55-71. https://doi.org/10.1016/j.socnet.2004.11.008
4. Brase, G. L., & Guy, E. C. (2004). The demographics of mate value and self-esteem. Personality and Individual Differences, 36(2), 471-484. https://doi.org/10.1016/S0191-8869(03)00117-X
5. Bulut, T. (2017). The concept of sadism in the current empirical literature. UDK: 343.