Uloga prostaticnog specificnog antigena u ranoj dijagnozi karcinoma prostate

Abstract

Prostaticni specificni antigen (PSA) spada u najznacajnije tumorske markere koji se koriste u ranom otkrivanju karcinoma prostate, odredjivanju stadijuma bolesti, kao i pracenju ucinka terapije kod muskaraca sa karcinomom prostate. Standardizacija metoda za odredjivanje PSA komplikuje se pojavom PSA u serumu u obliku vise izoformi od kojih su najznacajnije forme slobodnog PSA, PSA vezanog za alfa-1-antihimotripsin, koje imaju antigene determinante za koje se vezuju razlicita antitela, kao i PSA vezan za alfa-2-makroglobulin, koji nema antigene determinante, tako da se ova izoforma PSA ne moze odrediti pomocu imunoloskih postupaka. Postoji veliki broj imunoloskih metoda za odredjivanje PSA, koje se medjusobno razlikuju po antitelima koja se koriste, po obelezivacu, standardima i po vrednostima PSA koje se dobijaju. Da bi se dizajnirao dobar imunoloski test neophodno je standardizovati kalibratore i odabrati odgovarajuca antitela, pri cemu se mora voditi racuna o ostalim karakteristikama testa kao npr. osobini cvrste faze, kinetici reakcije itd. Posto se nalazi u adenomatoznom, normalnom i kancerogenom tkivu prostate, dijagnosticki znacaj PSA je ogranicen usled preklapanja rezultata kod pacijenata sa karcinomom i benignom hiperplazijom prostate (BPH). Ovo je narocito izrazeno za vrednosti PSA koje se nalaze u tzv. "sivoj zoni", i to izmedju 4,0 i 10,0 ng/mL PSA. Da bi se povecala specificnost za dijagnostiku karcirioma prostate primenjuju se derivati PSA kao sto su: gustina PSA (PSA density) dinamika rasta PSA (PSA velocity), PSA vrednosti korigovane godinama starosti, odredjivanje slobodnog (sl PSA) i kompleksiranog molekula PSA (cPSA) i njihovog odnosa sa ukupnim PSA.