ISTANBULSKA KONVENCIJA SAVETA EVROPE I SRBIJA – PRAVNI ASPEKTI PRIMENE KONVENCIJE U SRBIJI NA POLJU SUZBIJANJA RODNO ZASNOVANOG I SEKSUALNOG NASILJA PREMA ŽENAMA

Abstract

Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija, 2014) prvi je pravno obavezujući instrument u Evropi u ovoj oblasti i najdalekosežniji međunarodni instrument za borbu protiv ovog ozbiljnog kršenja ljudskih prava. Konvencija ima za cilj nultu toleranciju prema nasilju nad ženama i nasilju u porodici i predstavlja veliki korak napred u pravnom smislu. Prihvatanjem Istanbulske konvencije, vlade zemalja potpisnica se obavezuju da reformišu svoje zakone, da uvedu konkretne mere i da izdvoje sredstva za efikasnu prevenciju i borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Globalni značaj Konvencije sadržan je u sveobuhvatnom pristupu borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici i u činjenici da je otvorena za pristup i zemljama koje nisu članice Saveta Evrope. U cilju praćenja efikasnosti implementacije Konvencije, osnovano je nezavisno stručno telo GREVIO. Srbija je ratifikovala Istanbulsku konvenciju 2013. godine. Postavlja se pitanje u kojoj meri su odredbe Istanbulske konvencije primenjene u Srbiji, posebno kada je reč o prevenciji i borbi protiv seksualnog i rodno zasnovanog nasilja nad ženama. Izveštaj GREVIO sa preporukama za Srbiju objavljen je januara 2020. Standardi i principi utvrđeni Istanbulskom konvencijom o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici imaju emancipatorski karakter i pozitivan transformativni potencijal za modernizaciju relevantnog pravnog okvira, mera javne politike i administrativne prakse u Srbiji. Zaključna razmatranja su usmerena na isticanje značaja sprovođenja neophodne zakonske reforme u Srbiji, kao polazne tačke i katalizatora za otklanjanje negativnih rodnih stereotipa prema ženama.