Abstract
Razvoj informacionih tehnologija omogućio je nastanak rada na daljinu kao posebnog oblika fleksibilnog rada. U prvom delu rada definisan je pojam rada na daljinu i identifikovani su njegovi bitni elementi. Nakon toga, detaljno su razmatrani i kritički preispitani standardi o radu na daljinu usvojeni pod okriljem Međunarodne organizacije rada i Evropske unije. Potom je primenom uporednopravnog metoda ukazano na načine i rezultate primene Okvirnog sporazuma o radu na daljinu u državama članicama Evropske unije. U zaključnim razmatranjima autorka je iznela osnovne prednosti i izazove u uređivanju rada na daljinu, uz ukazivanje na moguće načine rešavanja odgovarajućih problema.
Publisher
Institute of Comparative Law
Reference33 articles.
1. Blanpain, R. 2012. European Labour Law. Alphen aan den Rijn: Kluwer Law International.
2. Eurofound-International Labour Office. 2017. Working Anytime, Anywhere: The Effects on the World of Work. Luxembourg: Publications Office of the European Union.
3. Gerasimova, E., Korshunova, T. & Chernyaeva, D. 2017. New Russian Legislation on Employment of Teleworkers: Comparative Assessment and Implications for Future Development. Pravo, Zhurnal Vysshey shkoly ekonomiki, 2, pp. 116-129. DOI: https:// doi.org/10.17323/2072-8166.2017.2.116.129.
4. Gligorić, S. 2021. Pravni režim rada od kuće u domaćem i međunarodnom pravu. Strani pravni život, 65(3), pp. 481-495. DOI: https://doi: 10.5937/spz65-33413.
5. Hießl, C. 2012. Basics on European Social Law. Wien: Linde Verlag.