Podsticaj lobiranja u zakonskoj formi kao prepreka korupciji

Abstract

Lobiranje kao aktivnost kod mnogih ljudi često biva percipirano kao „loša pojava” jer se poistovećuje sa podmićivanjem, korupcijom, trgovinom uticaja od strane onih koji imaju moć da deluju u političkom društvu. Zapravo, naješće se sve navedene pojave doživljavaju kao sinonimi. Međutim, istraživanja sa više aspekata pokazuju da lobiranje i korupcija nisu ista stvar. U poslednje dve decenije ova tema postaje veoma značajna na prostoru Evrope, pogotovo u bivšim komunističkim zemljama centralne i istočne Evrope (danas većine članica EU), kao i zapadnog Balkana. Pri tome su pogledi i interesovanja usmereni na uređenost ove aktivnosti u jednoj zakonsko-pravnoj regulativi, iako lobiranje kao delatnost na nivou EU ima deregulativni karakter. No, primarno pitanje jeste da li lobiranje, posebno u kontekstu njegove zakonske regularnosti, može biti efikasan alat u smanjenju korupcije, ili pak i njegova neregularnost ima potencijala da smanji korupciju. U radu ćemo pokušati da ukažemo na to da lobiranje u priznatoj zakonskoj formi umnogome postaje protivteža korupciji. Njegova regularnost u pravno-zakonskoj proceduri, kroz veći stepen transparentnosti u kanalima uticaja, pospešuje aktere na veću odgovornost. Osim što postaje poželjnije od korupcije, takođe doprinosi jednom prosperitetnom i zdravom razvitku društva, dok sa druge strane daje prostor širem građanstvu da ovu delatnost ne poistovećuje sa korupcijom. Stoga, smatramo da lobiranje u zakonski uređenoj formi ima snagu da suzbije korupciju.