Affiliation:
1. Sveučilište u Zagrebu, Fakultet političkih znanosti, Lepušićeva 6, HR–10000 Zagreb
Abstract
Autor propituje misaoni eksperiment »vela neznanja« i načela pravednosti Johna Rawlsa putem dvaju glavnih smjerova kritike. Prvo, iako Rawls konstruira veo neznanja kantovskim kategorijama, autor izvodi Rawlsovu motivaciju iz poveznice pravednosti s tradicijom obuzdavanja pleoneksične ljudske prirode, tvrdeći da je u tom kontekstu Rawlsova kantovska retorika zapravo pogonjena hobsovskim strahom od nestabilnosti koji proizlazi iz problema suradnje u tradiciji društvenog ugovora. Drugo, veo neznanja lukavi je instrument privilegiranih za očuvanje prethodno stečenih prednosti, kontrolu stabilnosti i prikrivanje društveno-političkih nepravdi. Pri tome, načelo razlike koje iz njega proizlazi ne umanjuje jaz nejednakosti – ekonomskih i povijesnih – nego ga legitimira i utvrđuje. Zapravo, Rawlsov buržoaski liberalizam i njegovi teorijski konstrukti služe hedgiranju bolje stojećih osiguravajući im i uvećavajući ono što već imaju.
Publisher
Croatian Philosophical Society (Hrvatsko filozofsko drustvo)